Dete......

U jednom malom gradu je živeo mladi bračni par, Marko i Ivona sa svojim petogodišnjim sinom Nikolom. Oni su često odlazili vikendom u svoju vikendicu na jezeru. Jednom Ivona nije mogla ići, pa su otišli samo Marko i njegov sin. Marko je malo previše popio i nije ni primetio da se njegov sin davi u jezeru. Kada je primetio da nema njegovog sina, brzo je došao k sebi i odmah ga počeo tražiti. Kada je pogledao u jezero, vidio je beživotno telo njegovog sina, kako pluta po jezeru. Pokušao ga je spasiti, ali sve je bilo uzalud.

Kada je to doznala njegova žena, ona ga je zauvek krivila za to. On je rekao da on nije ništa mogao učiniti i da ne može njega kriviti za tu nesreću. Njih dvoje više nisu mogli ostati u svom gradu, zbog toga što je tu bilo previše uspomena na sina, pa su se odlučili preseliti u drugi grad. Prodali su svoju staru kuću i vikendicu i kupili su jednu kuću u Ličkoj Rječini.

Nedugo nakon useljenja, često ih je noćima budio dečji plač. Ali nikako nisu uspjeli saznati odakle dopire taj plač. Kada bi krenuli da čuju odakle dolazi plač, on bi brzo prestao. Nastavili bi spavati. Misleći da neko od suseda ima dete, i da ih njegov plač budi.

Nakon nekoliko dana kada im je to postalo već čudno, pitali su sve susede da li imaju dete ili da li čuju plač, ali niko od suseda nije imao dete, a nisu ni čuli plač.

Jedne noći probudila se samo Ivona i ona se digla iz kreveta da vidi odakle taj plač dolazi, ali ovaj put nije prestajao brzo. Zvuk plača je vodio Ivonu do jedne male sobice na tavanu. Kada je otvorila vrata od sobe, u sobi je videla samo senu jednog deteta. Ivona je upitala dete zašto plače, a dete je počelo glasnije plakati, a nakon toga počelo nešto nerazumno govoriti. To je postajalo sve glasnije i glasnije i već se moglo razumeti da je dete reklo:

''Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv!''

Kada je Ivona to čula, a već je sama krivila Marka za sinovljevu smrt, potpuno je izgubila kontrolu nad sobom i otišla je u kuhinju. Uzela je nož i otišla kod muža u sobu i počela ga je probadati nožem i vikala: ''Ovo je za Nikolu!!!''

Kada je Ivona videla što je učinila, znala je da ne sme zvati policiju, jer bi je sigurno osudili za ubistvo. Odvukla je njegovo telo u podrum, izbacila svu hranu iz zamrzivača i stavila je njegovo telo unutra. Počistila je svu krv u kući. Sljedeći dan je rekla susjedima da je Marko otišao poslovno iz grada.

Sledeću noć je ponovno čula dečiji plač i ponovno otišla gore. Tamo je opet videla senu deteta i ponovno je čula:

'' Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! ''

Sada joj nije bilo jasno šta sada dete hoće. Ona je rekla: ''Osvetila sam se za tvoju smrt, šta sada hoćeš da učinim?''. Dete je odgovorilo: ''Učini mu ono što je on učinio meni.''

Ivoni nije bilo jasno šta treba učiniti. Sledeći dan dok je razgovarala sa susedom saznala je da su bivši stanari imali dete koje je nestalo i nikad nije pronađeno. Ako je zanima više o tome, trebala bi pitati bivše stanare.

Ivona je odmah otišla kod njih i pitala ih šta je bilo s detetom, na što su oni odgovorili da ni oni ne znaju. Rekli su da ga je policija tražila godinu dana ali ga nije uspela pronaći.

Ivona im nije verovala, pa se malo propitala kod suseda. Oni su rekli da je otac često tukao dete i zatvarao ga u sobu na tavanu. Majka je uvijek bila protiv toga, ali je on i nju tukao, pa se ona nije smela previše buniti. I rekli su još, da se govori da je otac ubio dete.

Ivona je sljedeću noć otišla gore u sobu i pitala dete šta treba učiniti. Dete je samo govorilo: ''Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu.''

Sledeće jutro Ivona je otišla u dvorište do ruža i tamo je sve izgledalo normalno, a onda je počela kopati kod ruža i našla je kosti. Odmah je posumnjala da su to kosti deteta. Odnela je kosti odmah policiji. Policija je otkrila da su to kosti nestalog deteta. Policija je odmah uhapsila majku i oca deteta.

Ivona je otišla na tavan u sobu i dete joj je samo reklo: ''Sada sam slobodan. Hvala.''

Nakon što je to rekao, nastala je jaka bela svetlost u sobi i kada je nestala, soba je izgledala potpuno normalno.

Nakon što joj je umrlo dete i nakon što je ubila svoga muža bez pravog razloga bila je u prevelikoj depresiji i uzela je onaj nož s kojim je ubila muža i počinila samoubistvo.

Sledećeg jutra stražari su pronašli u ćeliji oca ubijenog deteta, njegovo beživotno telo s veoma bolnim izrazom lica. Lekar je otkrio da je umro od nedostatka kiseonika, baš kao da je sahranjen u zemlju živ. Majka je puštena iz zatvora zbog nedostatka dokaza protiv nje.

Policija je pronašla i tela Marka i Ivone u kući. Kuća je posle prodata nekom mladom bračnom paru.