Ispuni ugovor sa djavolom (urbana legenda)

Porodica Brandhauser iz srednje Slovačke je prokleta. To o njoj tvrdi nekoliko stanovnika grada. Priče o povezanosti s djavolom raširile su se po okolini brzinom munje. Šta je zapravo u svemu istina?

Prokletstvo porodice Brandhauser počinje još u 19.veku. Tada je, navodno, jedan od članova porodice potpisao ugovor s djavolom. Nije ga ispunio, i zbog toga već više decenija podseća njegove potomke na dug, koji porodica prema njemu ima!

Glasine o našoj povezanosti s djavolom stare su godinama. O njima mi je pripovedao već moj pokojni otac - kaže (1996.god) danas 76-godišnji Karlo Brandhauser. - "Mislim, da to tada otac nije uzimao za ozbiljno i pričao mi je to kao kuriozitet" - objašnjava dalje Karlo i dodaje: "Ne, ne sjećam se da se u vreme mog detinjstva u našoj porodici dogodilo nešto, što bi potvrđivalo ove očeve priče".

Usprkos tome, Karlo Brandhauser, najstariji član porodice u oktobru 1995.godine - na dan svog rođendana - kao prvi od živih potomaka dobio je poruku od djavola.

Poruka je bila napisana crvenom tintom (kasnije se utvrdilo da je to bila krv) i sadržavala je na latinskom sledeće reči: "Ispuni svoj ugovor s djavolom". Poruka u obliku papirnatog svitka, bila je stavljena u malu trubu, sličnu djavoljem kopitu.

Najpre sam pomislio kako se neko sa mnom grubo našalio, i smatrao sam to malo neprimerenim poklonom za čoveka mojih godina - nastavlja priču stari gospodin. - "Samo nisam znao ko i zašto se šali na moj račun. Niko iz porodice si to ne bi dozvolio".

Na loš vic se zaboravilo. Kada je na dan svog rođendana, dva dana kasnije, dobila isti takav "poklon" njegova 55-godišnja ćerka Marija, a zatim istom prigodom početkom decembra i njena ćerka, 36-godišnja Ana, cela stvar postala je više nego sumnjiva i vrlo ozbiljna. Niko iz porodice nije imao velikih neprijatelja, dapače, porodica Brandhauserovih bila je kod mnogih ljudi uvek vrlo cenjena. "Postepeno smo eliminisali sve mogućnosti da bi nas neko hteo prestrašiti." - kaže Marija - "Nismo pronašli ni moguće zastrašitelje, ni motiv, koji bi ih u tome mogao voditi. Tada smo počeli tražiti uporišnu tačku u prošlosti."

Nakon mesec dana uspeli smo otkriti dnevnik Kornela Brandhausera, mojeg pradede. Dnevnik je bio žut, a neke njegove stranice su poispadale. Otkrili smo da su Kornela zanimale okultne, nadprirodne pojave. Na jednom mestu u dnevniku pronašli smo zanimljiv deo: "Danas sam potpisao ugovor, koji će odrediti sudbinu roda Brandhausera idućih decenija. Nadam se da će to moji potomci, a i svi daljnji njihovi potomci znati ceniti." Ovaj deo otkriva da je Kornel Brandhauser mogao s nekim tajanstvenim potpisati nekakav poseban ugovor, jer je inače bio vrlo precizan u opisivanju svojih poslovnih poteza. Samo na ovom mestu nema nikakvih pojedinosti.

Karlo Brandhauser tome dodaje: - "Kornel, moj deda, umro je kada je meni bilo samo devet godina, tako da ga nisam imao prilike bolje upoznati. Ipak, jednom me odveo u svoju sobu, pokazao mi horoskope, kristalnu kuglu za gatanje i ostale druge okultne rekvizite. Za mene, tada dečaka, bile su sve to vrlo zanimljive stvari, ali nisam tačno znao čemu služe. Nisam razumeo ni neke dedine priče, koje mi je pričao. Bile su strašne, ali zanimljive. Moj je otac uvek govorio kako je moj deda čudak. U takvom mi je sećanju i ostao."

Ono što najviše začuđuje jeste analiza. Njome je utvrđeno kako je upotrebljeni papir na namotajima star oko 150 godina (!) a poruke su doista ispisane krvlju, i sve tri su u najmanjoj crtici identične. Obitelj Brandhauser čeka šta će se dalje događati.

da mi je znati o čemu se taj ugovor tačno radio, šta je trebao da ispuni..